Таг Арцхивес: САД БОКС

бокс, САД Бокс, женски бокс

Boxing a family affair for Idaho amateur boxer Kendra Samargis

Оставите коментар
ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Октобар 26, 2020) – Idaho middleweight boxer Kendra (Reeves) Samargis‘ decision four years ago to lose weight has led her onto a path to compete in the 2020 УСА Бокс Натионал Цхампионсхипс, Децембар 5-12, at Shreveport Convention Center in Shreveport, Луизијана.

Boxing for the 26-year-old Samargis, who lives in Twin Falls, is a real family affair. She’s trained by her husband, Јасон, and their two sons, Skyler Bellus (11) and Riley Marovich (8), are in USA Boxing. Skyler, заправо, has competed in several tournaments in which his mother also fought.

“I got into boxing just as a form of weight loss,” Kendra explained. “My husband had been a boxing coach for many years and he still had all of his equipment. We set it up in our garage and started training. Прво, starting out was the worst thing I had ever done. The amount of stamina, endurance, and strength that I needed to have was unreal. Slowly over time I lost tremendous weight, 73-pounds to be exact, and I came to love the sport.

“I’m always asked what it’s like to be trained by my husband. I always say I have a secret weapon, someone who is in my corner who wants me to succeed just as much as I do and supports me throughout. Такође, in times we’re at tournaments, I am never alone the night before a big fight and if I need a pep talk, he is right there. Сада, my sons competing with me, добро, that’s a different story. Being on the outside of the ring while my boys are competing is by far harder than any fight I have ever had. My mom-side definitely kicks in. На крају дана, мада, I know how well trained they are, and I have to trust that. I don’t work their corners because that’s too close. I would throw in the towel every time. I have to be in the stands.”

Kendra and both of her sons will be competing in Shreveport this year, despite having to train during the COVID-19 pandemic to prepare for the first national tournament of the year in the United States.

“Training during the pandemic has been a blessing for me,” Kendra said. “We now own a gym in town. Тако, during the times we had to close our doors, мој муж, kids and I were able to keep up with our training regimen. I learned so much during this time. We were actually able to slow things down and work on so many things that get overlooked. We are also very lucky to live in a small town, we only had to keep our gym closed for two months and we’ve been up and running since. I could only image how hard it must be for so many people during these times. We were very blessed to have a gym to get us through.”

Currently ranked No. 10 у 152 pounds and No. 5 у 165, Kendra’s highlights thus far are winning gold medals at the 2019 Eastern Elite Qualifier and 2018 Национални Голден Гловес турнир.

An aggressive boxer who throws punches in bunches, Samargis believes she’s made dramatic improvement in the past years. She admittedly changed many different parts of her game, focusing more on movement, foot and head placements.

Konačno, she wants to capture top honors at multiple national tournaments, starting with this year’s Nationals Championship, and eventually turn pro to shoot for a world title. За сада, мада, she’s all in for the Nationals.

“I am my biggest competition for this year’s National Championships,” she concluded. “Every day I want to be the best version of myself and every day I wake up to the haunting possibility I could fall back into the person that I used to be. I have to go to war everyday with myself to keep this person at bay. All of the hours of training, nutrition and mental preparation helps me accomplish this. Every day I can continue to be the best version of myself, focusing only on getting better, then who I compete against won’t matter.

“I am beyond ready and excited for the National Championships this year. With the world coming to a halt this will be my first tournament of the year. I am ready to get back in the ring. Medaling will give me another national title under my belt and sharpen my resume for when I turn pro.”

ИНФОРМАЦИЈЕ:
ввв.усабокинг.орг
Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни
Инстаграм: @УСАБокинг
Фацебоок: /УСАБокинг
бокс, САД Бокс

Shreveport to Host 2020 УСА Бокс Натионал Цхампионсхипс

Оставите коментар
Louisiana city to host USA Boxing’s Return to National Stage
ЦОЛОРАДО СПРИНГС, COLO. (Седам. 18) – Амерички бокс најављује 2020 USA Boxing National Championships will now take place at the Shreveport Convention Center in Shreveport, ., Нов. 5-12.

“Hurricane Laura wreaked havoc on the city of Lake Charles and rendered their Civic Center inhospitable for this year’s National Championships. This came on top of the pandemic which already nearly wiped out the 2020 National Tournament calendar,” изјавио Michael Campbell, USA Boxing Events and Operations Manager. “Our events staff immediately pivoted and was determined to replace the event with as little disruption as possible for our coaches and boxers that had been training with their goals fixed on participating in this event to end the year.”

“Shreveport stepped up quickly to provide us a great alternative within the same footprint as the planned event, therefore we could keep our same scheduled dates and remain in the great state of Louisiana. Shreveport will provide good accessibility, weather and hospitality for our members and their Convention Center will be ideal for the implementation of our #BackToBoxing protocols that are designed to ensure the safety of our boxers, тренери, officials and members of the community.”

“Shreveport, Bossier City, and the State of Louisiana are proud to host the 2020 National Boxing Championships in December,” рекао Kelly Wells, Executive Director for the Shreveport-Bossier Sports Commission. “Primarily, I would like to acknowledge my unwavering respect for Lake Charles and their investment in USA Boxing, which ultimately highlights Louisiana as a destination for national, elite sporting events.”
“As they recover from the detrimental effects of Hurricane Laura, Shreveport-Bossier is excited to keep this event within our state, which is expected to bring an estimated $2 million in economic impact to the area. We’re honored to welcome approximately 1,000 athletes to Shreveport-Bossier, as well as their coaches, Пријатељи, families and other boxing enthusiasts. On behalf of the Sports Commission team and Shreveport-Bossier community, I would like to thank the USA Boxing family for entrusting us with this incredible event, as well as Lt. Governor Nungesser, the Louisiana Office of Tourism, the Shreveport Convention Center, Hilton Shreveport and the local boxing community. We’ll deliver nothing less than world-class hospitality in sportsman’s paradise.”
Registration for the event will open Oct. 1. The fact sheet, which will include check-in information, hotels and schedule will be released in the coming days.

As a reminder, due to COVID-19 and being the sole USA Boxing tournament in 2020, this year’s National Championships will be an open tournament, with a minimum bout requirement, for pee-wee to elite divisions. Boxers competing in Olympic/International Federation weight divisions in junior, youth and elite age groups will be competing for their place on Team USA’s High Performance teams. Complete selection procedures will be announced in the next few weeks. More information about High Performance can be found овде.

This year’s championships will also have other changes to help provide a safer and easier tournament experience for our members, including staggered check-in days, set late coaches check-in hours, no general weigh-in, as well as a quota for all weight classes. All important changes and information will be released овде.

Continue to check USABoxing.org and USA Boxing’s social media platforms for important updates on this year’s tournament.

Tournament Information
Венуе: Shreveport Convention Center
Registration Opens: Нов. 1
Registration Closes: Нов. 30
Early Check-in: Нов. 5
Full Check-in: Нов. 6
Staggered Check-in: Нов. 7-10
First day of bouts: Нов. 7
бокс, Олимпијске игре, САД Бокс

The one and only 1956 olympic gold medalist pete rademacher

Оставите коментар

ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Август 27, 2020) - 1956 Олимпијске златне медаљеPete Rademacheris the only boxer to fight for a world title in his pro debut.

Rademacher, who died this past June at the age of 91 in Sandusky, Охајо, was a native of Tieton, Washington. He had a 72-7 аматер запис, highlighted by his gold medal performance at the 1956 Olympic Games in Melbourne, Australia.

Rademacher started boxing during his rehabilitation for Rheumatic Fever, which he contracted while attending Castle Heights Military Academy. The gifted heavyweight captured top honors at numerous national tournaments, укључујући 1951 & 1953 National AAU Championships, 1954 All-Army Championship and Service Championships, and Olympic Trials.

In Australia, he knocked out the three opponents he faced, in order, Josef Nemec (Czechoslovakia) in the quarterfinals, South AfricanDaan Bekker у полуфиналу, and the Soviet Union’sLev Mukhin in the opening round of the championship final for the gold medal.

Rademacher was so hot after the Olympics that he publicly proclaimed that he would be able to become world heavyweight champion in his pro debut. Soon after he became the only fighter to make his pro debut in a world title fight, when he challenged defending World heavyweight championФлоид Паттерсон (32-1)  август 22, 1957 in Seattle. Rademacher floored Patterson in the second round, међутим, he was dropped six times before the fight, which was refereed by Hall of FamerТоми Лоугхран, was halted at 2:57 of that round.

Rademacher, who was an offensive lineman on Washington State University’s football team, didn’t take many easy fights during his 5-year pro career (15-7-1, 8 КОс). His most notable pro victories were against World title challengerГеорге Цхувало (17-3-1) and future Hall of Famer and World middleweight championBobo Olson(87-12), both by way of 10-round unanimous decisions, as well as technical knockouts overLaMar Clark (42-1) and NorwegianBuddy Thurman(32-5-1), односно, ин 10тх and ninth rounds.

Rademacher’s pro losses were to some of the best heavyweights in the world, such as Hall of FamerАрцхие Мооре, along with world title challengersKarl Mildenberger (29-1), непораженДоуг Јонес (17-0) иZorro Foley (40-2-2), who had been Rademacher’s arch-rival in the amateur ranks.

Америчко удружење бивших боксера 

Створен да се бори за живот, обострано корисни односи између УСА Бокинг-а и његових бивших ученика, –боксери, званичници, тренери и љубитељи бокса — Алумни удружење повезује генерације шампиона, надахњујући и враћајући будућим шампионима у боксу УСА Бокинг, in and out of the ring.

Америчко удружење бивших боксера отворено је за све који воле љубав према боксу и желе да остану повезани са аматерским боксом. Члановима је омогућен приступ широком спектру специјалних догађаја које организује Алумни Ассоциатион, including its annual USA Boxing Alumni Association Hall of Fame reception.

Да се ​​придружи Алумни удружењу, једноставно се региструјте наалумни@усабокинг.орг За $40.00 годишње чланарина. Нови чланови добиће мајицу, key-chain and e-wallet.

ИНФОРМАЦИЈЕ: 

ввв.усабокинг.орг 

Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни

Инстаграм: @УСАБокинг

Фацебоок: /УСАБокинг

бокс, САД Бокс

USA BOXING ANNOUNCES INVOLVEMENT IN GIVING GAMES: A COLLABORATIVE FUNDRAISING EFFORT

Оставите коментар

Following the Tokyo Games postponement, Giving Games encourages Americans to unite as one to support the athletes that bear our flag

ЦОЛОРАДО СПРИНГС, COLO. (Јул 22, 2020) – USA Boxing announced today they are one of over 25 different National Governing Bodies (NGBs) taking part in in the launch of Giving Games: an effort to support and sustain U.S. sports federations and their members.

Giving Games will launch on July 24, on what would have been the Opening Ceremony in Tokyo. With the postponement of the Games, many U.S. sports and their athletes are facing extraordinary financial hardship and decision making, especially with the cancellation of most, or all, of their domestic competitions. Unlike most countries that receive government support, У.С. athletes rely heavily on the support of the community. Adding to the physical and emotional toll that a delay in competition places on their shoulders, their revenue streams, and hope for success in 2021 and the future are now under threat.

“While I have to wait another year to achieve my Olympic dreams, Giving Games is a great opportunity to inspire America to support USA Boxing and all United States athletes,” said USA Boxing Heavyweight Olympic Qualification Team Member and Giving Games AmbassadorПратите УСА Бокинг на друштвеним мрежама да бисте били у току са тренинзима и вестима о Олимпијском квалификационом тиму.. “Donations will not only help myself and my 2021 teammates but will help the next generation of Olympic Champions.”

“This year has been extremely difficult for all, and our hope is to not only help support our 2021 Олимпијци, but help raise funds for our 1,700+ gyms that have been impacted by COVID-19 and impact the lives of so many youth that are our future Olympians,” statedMike McAtee, USA Boxing Executive Director.

All funds raised will either be a direct donation to a specific sport of the donor’s choice or general support for all sports which will be equally divided among the participating NGBs. Fans and supporters can contribute to Giving Games in the following ways:

  • Take the Giving Games quiz to find the sport that best matches you and donate,
  • Enter to win one of 10 amazing sweepstakes packages from Omaze,
  • Help set the world record for most donations made in 24 сати, или
  • Compete in the Medal of Giving by donating directly to a sport. At the conclusion of Giving Games, each sport will award a Gold, Silver, and Bronze medal to the top three donors.

     

    Donations to USA Boxing can be giving online byclicking here.

     

    Giving Games will actively raise funds for athletes and their sports organizations during the original window of the Tokyo 2020 Games: Јул 24 – Август 9. In addition to participating in the activations listed above, fans and supporters can also text ‘GIVINGGAMES’ to 243725 or make a donation online. Details can be found atgivinggames2020.com. 

     

    Though recognized and supported by the United States Olympic & Paralympic Committee, the National Governing Bodies are separate organizations. The Giving Games initiative is not associated with or endorsed by the USOPC or the USOPF, and funds raised through the Giving Games initiative are used to directly aid the National Governing Bodies and the athletes they support.
бокс, САД Бокс

USA Boxing pays tribute to True Patriot Robert Carmody 1964 освајач бронзане олимпијске медаље & Soldier killed in Vietnam

Оставите коментар

ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Мај 21, 2020) – People all across the United States will rightfully pay respect to fallen military men and women during this Memorial Day weekend. One true American Patriot that USA Boxing will remember forever is 1964 освајач бронзане олимпијске медаљеRobert “Butterball” Carmody, who was killed in action three years later at the height of the Vietnam War.

Born in 1938, Carmody learned to fight on the streets of Brooklyn, where he lived before joining the U.S. Army in 1957, and where he took his first boxing lesson. A natural-born fighter, he was selected to represent the 11тх Airborne Division, even after it was deployed to Germany, after he had earned his airborne wings, and Robert developed into a record 4-time All-Army flyweight champion.

Carmody also captured top honors at the 1962 International Military Sports Council and earned a bronze medal in 1963 at the prestigious Pan American Games. At the 1964 Олимпијски Бокинг Суђења, held at the famous New York’s World’s Fair, he upset flyweight favoriteMelvin Miller to earn a spot on the 1964 USA Olympic Boxing Team.

At the Olympics, Carmody became a close friend of heavyweightЈое Фразиер, the lone American to win an Olympic gold medal at the 1964 Olympics in Tokyo, Japan. The smallest and biggest men on the Olympic Team were buddies. Frazier, наравно, went on to become a Hall of Fame heavyweight champion, who was inducted into the USA Boxing Alumni Association Hall of Fame this past December.

“He’s the type of guy you really need,” Frazier said in a 2006 ESPN.com interview. “I had some hard times, things was rough, but he was a guy that helped you out a lot. I loved him like a brother.”

Hampered by a bruised hand, the 5’ 2”, 112-pound Carmody had a bye in the opening round, нокаутираоNam Singh Thapa (Nepal) in his first fight, took a decision (4-1) наспрамOtto Babiasch (Немачка), and lost in the semifinals by way of a questionable decision (1-4) to the eventual Olympic champion, Fernando Atzon (Италија).

Although he never publicly complained about the decision that may have cost him an Olympic gold medal, Carmody was visibly upset as he headed to the locker room, кадаGeneral William Westmoreland hollered to him, “Good job, soldier!” Carmody, мада, turned and reportedly yelled back, “You dumb son of a bitch!"

After the Olympics, Carmody retired from amateur boxing with a 128-12 запис, returned home and rather than turn pro, he decided to stay in the U.S. Војска, training a few teams at the International Military Sports Council, including the U.S. Army squad.

Strings were pulled for the 10-year military veteran, because of his imposing status as an Olympic bronze medalist, he didn’t have to go with his 199тх Light Infantry Brigade when it was deployed to Vietnam. But even though he wasn’t combat trained, due to his training as a boxer, Carmody insisted on deploying with his unit on June of 1967, the day his son, Robert Carmody, Јр. was born.

A few weeks later, Staff Sergeant Carmody’s unit. D Troop of the U.S. 17тх Calvary Regiment was on a routine six-man foot patrol north of Saigon. They were ambushed by Viet Cong guerillas and five of the six U.S. soldiers were killed, including Carmody, who was posthumously awarded a Bronze Star for valor. He became the first Olympic boxing medalist to die in combat.

Америчко удружење бивших боксера

Створен да се бори за живот, обострано корисни односи између УСА Бокинг-а и његових бивших ученика, –боксери, званичници, тренери и љубитељи бокса — Алумни удружење повезује генерације шампиона, надахњујући и враћајући будућим шампионима у боксу УСА Бокинг, у и ван ринга.

Америчко удружење бивших боксера отворено је за све који воле љубав према боксу и желе да остану повезани са аматерским боксом. Члановима је омогућен приступ широком спектру специјалних догађаја које организује Алумни Ассоциатион, укључујући и годишњи пријем Куће славних у Удружењу бивших боксерских савезника САД.

Да се ​​придружи Алумни удружењу, једноставно се региструјте наалумни@усабокинг.орг За $40.00 годишње чланарина. Нови чланови добиће мајицу, привезак за кључеве и е-новчаник.

“Robert Carmody’s selflessness and character extends far beyond our sport of Olympic-style amateur boxing,” said Chris Cugliari, USA Boxing Alumni Director. “A warrior in the ring, a hero outside of the ring—he showed the world the very best of what USA Boxing has to offer, and the USA Boxing Alumni Association looks forward to keeping his legacy alive.”

“On this Memorial Day, USA Boxing wants to recognize and honor our fallen heroes who have gave their lives in defense of our country, like Robert Carmody,” stated USA Boxing Executive Director Mike McAtee. “On this Memorial Day, I think it is important to also recognize all who have served in our military, which Billy Ray Cyrus stated, ‘All gave some and some gave all.’ Thank you for your service, we will never forget.”

Olympic Bronze Medal winner to Bronze Star recipient, Robert Carmody was a fighter true and true, as well as a man of tremendous honor, and a legitimate hero.

ИНФОРМАЦИЈЕ:

ввв.усабокинг.орги

Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни

Инстаграм: @УСАБокинг

Фацебоок: /УСАБокинг

О САД БОКСУ:  Мисија УСА Бокинг-а биће да омогући спортистима и тренерима Сједињених Држава да постигну трајну такмичарску изврсност, развијати карактер, подржати боксерски спорт, и промовишу и развијају бокс у олимпијском стилу у Сједињеним Државама. Одговорност УСА Бокинг-а није само производња олимпијског злата, али и надгледати и управљати свим аспектима аматерског бокса у Сједињеним Државама.

бокс, САД Бокс

Рођен да боксује Реја “Боом боом” Манчини

Оставите коментар
(слике љубазношћу Гетти Имагес)
ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Април 27, 2020) — Као син наградног борца, Припадник Међународне боксерске куће славних (“Класа 2015”) Зрак “Боом боом” Манчини је рођен за бокс, и Иоунгстовн, Ловац из Охаја попео се на врх спортске планине, хватање Светске боксерске асоцијације (ВБА) лака титула у 1982.

Манцинијев отац, покојни Ленни “Боом боом” Манчини, боксовао професионално од 1937 на 1947, састављање 46-12-3 (16 КОс) про рецорд. Ленни је био Не. 1 рангиран у лакој категорији на свету у 1941 и сматран будућим светским прваком. Међутим, његов сан је нажалост срушен када је рањен током Другог светског рата. Након отпуштања вратио се боксу, али физички проблеми због ране спречили су га да испуни свој некада огроман потенцијал.

Његов син, Зрак, узео мантију и потрчао с њом до славе, слава и озлоглашеност као светски шампион. Почео је боксати млад и имао је прву борбу кад је био 15 на јуниорским олимпијским играма у Кливленду. Реј је мислио да ће морати да сачека док се не окрене 16, јер је то била минимална старост за такмичење у Златним рукавицама.

“Кад сам чуо да могу да уђем (јуниорске олимпијаде),” Манцини се сетио, “Притискао сам оца да ме пусти (у Цлевеланд). Врло блиски породични пријатељ тренирао је неке момке у суседном граду од нас и водио је неке борце на јуниорске олимпијске игре. Рекао је да ће ме тамо одвести. Победио сам у првој борби нокаутом у првој рунди и завршио сам освајањем регионалне титуле. Отишао сам на Мид-Вест Регионал у Детроиту и борио се са локалним дететом, Самми Фуентес, да оде код Натионалс. Победио ме одлуком, али стекао сам прву праву лекцију о боксу и животу: искуство је све. Била је то моја шеста аматерска борба и речено ми је да је Фуентес имао више од 200. Није ме одвратило, заправо, учинило ме гладнијим да успем.”

Успео је, упркос његовом агресивном стилу који је највише одговарао професионалним редовима него аматерима. Је освојио 43 од 50 аматерске утакмице, хватање врхунских почасти у 1977 Златне рукавице Иоунгстовн и Златне рукавице североисточног Охаја. Такође је победио на ААУ првенству североисточног Охаја и стигао до четвртфинала 1978 Национални ААУ турнир.

“Изгубио сам блиску одлуку у полуфиналу 1978 Националне златне рукавице двоструким америчким. Олимпијски Давеи Армстронг,” Рекао је Манцини. “Изгубио сам одлуку да Антхони Флетцхер у четвртфиналу 1978 Државно првенство ААУ и још једном у финалу првенства Сајма државе Охио. У мојој последњој аматерској борби, Изгубио сам лошу одлуку бранећи националног шампиона Мелвин Паул у 1979 Национални Голден Гловес турнир. (Nakon toga) Знао сам да нећу водити још једну аматерску борбу и постаћу професионалац.

“Имао сам више професионални стил када сам се борио међу аматерима. Три рунде ми нису користиле. Никад се нисам борио у четири рунде (као професионалац). Почео сам са шест кругова јер, за мој стил, аматерска борба у три круга или професионална борба у четири рунде биле су ми прилично исте. Шестокружници су ми били кориснији и то је одмах доказано.

“Знао сам да нећу победити ни на једном великом аматерском првенству због свог стила. Успут, мада, Победио сам неке прилично добре аматере: Даррил Цхамберс,Мемо Арреола, Тим Цхристиансон и Марк Цхиеверини. Моја аматерска каријера само ме учинила још гладнијим да професионално освојим светску титулу.”



Његов стил тражења и уништавања учинио га је тренутним фаворитом професионалца. “Морао сам бити агресиван, као борац или на игралишту када сам се бавио другим спортовима, због мојих природних нагона,” Објаснио је Манцини. “Нисам могао седети лежећи и чекати да се ствари догоде; Морао сам да покушам да остварим ствари. Пратим то размишљање и у свом пословном животу, али слично као борбена игра, морате знати када напасти, а када завалити и супротставити се.”

Манчини, којег су неки називали малим Роцкијем Марцианом због начина на који се борио, претворио се у октобар 18, 1979 у Струтхерс-у, Охајо, заустављање Пхил Бовен у првом колу. Раи се борио 15 пута у првој години професионализма и продужио свој победнички низ на 19, пре него што је изазвао Светски боксерски савет (ВБЦ) лака светска шампионка Алекис Аргуелло (67-5), који је победио техничким нокаутом у 14 рунди, у борби која је била мртва и после 10 метака. После меча, тада је цитирана будућа Кућа славне Аргуелло: “Мислим да је моје срце посебно, али његова (Манчини) је већи него што ја имам. Једног дана биће шампион.”

Само седам месеци и три борбе касније, Манцини је освојио Светску боксерску асоцијацију (ВБА) лагана категорија светског наслова сензационалног нокаута браниоца титуле у првој рунди Артуро Фриас (24-1). Реј је ту борбу посветио свом оцу, који није могао да постане светски првак, због рана које је задобио у Другом светском рату.

Манцини је завршио професионалну каријеру са 29-5 (23 КОс), што је подразумевало победе против светских првака Бобби Цхацон (523-5-1), Ернесто Шпанија (35-4), Фриас и Јосе Луис Рамирез (71-3), и свих пет његових пораза имао је од светских шампиона – Аргуелло, Хектор Камачо, Грег Хаугхен и Ливингстоне Брамбле (двапут).

“Раи ‘Боом Боом’ Манцини је током каријере демонстрирао шампионско срце,” рекао Цхрис Цуглиари, Директор УСА Алумни бокса. “Иако се о његовом успеху у прстену пре свега говори на професионалном нивоу, глад за учењем и аматерским растом нешто је што надахњује данашње шампионе САД бокса. Још је један пример америчког алумниста из бокса који је доживео огроман успех произашао из искустава и поука из његових аматерских дана.”

Манцини је поносан на своје корене у Иоунгстовн-у, која је такође изнедрила светске професионалне шампионе у боксу као што су Харри Арроио, Јефф Лампкин, Грег Рицхардсон и Кели Павлик.

“Одрастање у Иоунгстовну ми је изузетно помогло као борцу,” Манцини је говорио о свом родном граду. “Сви смо знали какав је то тежак град био и јесте и знали смо приче свих бораца, аматерски и про, који је пре нас оставио трага. Одрастајући тамо, фудбал и бокс су била два спорта о којима су сви причали. Ако сте у било ком оставили траг, људи су и даље причали о вама дуго након што сте свирали, или су се дани борбе завршили. Тако, да успе у граду попут Иоунгстовн-а, је само по себи било огромно постигнуће.”


Америчко удружење бивших боксера

Створен да се бори за живот, обострано корисни односи између УСА Бокинг-а и његових бивших ученика, — боксери, званичници, тренери и љубитељи бокса — Алумни удружење повезује генерације шампиона, надахњујући и враћајући будућим шампионима у боксу УСА Бокинг, у и ван ринга.

Америчко удружење бивших боксера отворено је за све који воле љубав према боксу и желе да остану повезани са аматерским боксом. Члановима је омогућен приступ широком спектру специјалних догађаја које организује Алумни Ассоциатион, укључујући и годишњи пријем Куће славних у Удружењу бивших боксерских савезника САД.

Да се ​​придружи Алумни удружењу, једноставно се региструјте на алумни@усабокинг.орг За $40.00 годишње чланарина. Нови чланови добиће мајицу, привезак за кључеве и е-новчаник.


Изузетно популарни Манцини један је од ретких боксера који је имао филм (“Срце шампиона: Прича о Раи Манцинију)”), песма (“Боом Боом Манцини” аутор Варрен Зевон) и књига (“Добри син: Рејин живот “Боом боом” Манцини, Марк Криегел) о њему.

Данас, 59-годишњи Манцини и даље борави у Иоунгстовну, и даље се бави боксом као коментатор боја за ПБЦ на Фоку. Такође је члан боксерске комисије Охаја у последње три године. “Умешан сам (у боксу) онолико близу колико желим да будем и још увек могу да будем фан,” је признао. “Оно што ми највише недостаје у борбеној игри је ментално и емоционално изазивање себе, и да би могао “Устани” и свакодневно се физички изазивам. Да стане пред другог човека пре борбе, тачно у центру прстена, и реци себи, ‘Или ћете се вечерас однети одавде или ја, али један од нас се вечерас одводи одавде,’ био мој менталитет. Недостаје ми тај изазов!”

Осврћући се на своју боксерску каријеру, Манцини тврди да ништа не би променио. “Не могу да кажем да бих урадио нешто другачије, у ретроспективи, јер сам освојио светску титулу, успешно одбранио четири пута, добро зарадио и здраво се пензионисао,” Закључио је Манцини. “Људи се још увек сећају и разговарају о мојим борбама и ушао сам у Међународну боксерску кућу славних, крајње светилиште за борце. Тако, зашто бих желео да учиним било шта другачије?”

ИНФОРМАЦИЈЕ:
ввв.усабокинг.орги
Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни
Инстаграм: @УСАБокинг
Фацебоок: /УСАБокинг
бокс, САД Бокс

A remarkable boxing journey like no other 1972 Олимпијске златне медаље “Шећер” Ray Seales

Оставите коментар
(Ray Seales is in the front row, second in from the left)



ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Април 9, 2020) — Imagine being the lone boxer from your country to capture an Olympic gold medal, only days after the infamous Munich massacre. Now imagine also having won a remarkable 338 од 350 аматерске утакмице, having fought a trilogy as a professional with “Величанствен” Марвин Хаглер, being declared legally blind in both eyes (having entertainer Sammy Davis, Јр. pickup a six-figure medical bill), regaining sight in one eye, then working as a teacher of autistic students for 17 године.

“Шећер” Ray Seales has truly lived a surreal life, to say the least, and he’s still involved in boxing at the age of 67, as a successful coach of amateur boxers in Indianapolis.

Born in Saint Croix, У.С. Virgin Island as one of eight children in a family whose father was a boxer there as a member of the U.S. Army team, Seales started boxing at the age of nine. “I have three brothers and we always beat the crap out of each other,” he spoke about his start in boxing. “Learning how to box, for me, was all about fighting to be the first to eat. I had gotten hit in my left eye playing dodgeball and my uncle, who was stationed at Ft. Луис (у Тацома, ВА), told my mother there was a special doctor there who could help with my eye. My father was stationed all over and in 1964, when I was 12, my mother moved us to Tacoma, Вашингтон.

“I had boxing in my system. I went with my brothers to the Downtown Tacoma Boys Club, which was only one block from our home, and my mother could watch me walk from our house to the gym and back. I was the first from there to win a Golden Gloves title. I wanted to be a winner and finished with 14 (шампион) jackets. I couldn’t speak English. I knew Spanish and spoke Spanish and English together. The first word I said in English was box. We used to fight three or four times a day and we built the Tacoma Boxing Club. I went on to have a 338-12 amateur record and I’ve been in boxing ever since.”

Seales developed into a champion, taking top honors at the 1971 National AAU and 1972 National Golden Gloves championships. У доби од 19, Seales enlisted in the U.S. Ратно ваздухопловство, but his mother made some calls so Ray would be able to compete in the 1972 Olympic Games in Munich, Немачка.

She succeeded and the rest, како кажу, is history. And when he came home from the Olympics, he was told that there was no need for him to report to the U.S. Ратно ваздухопловство, because he had done enough in terms of service as the only American boxer to win a gold medal.

The 1972 Олимпијске игре, међутим, was overshadowed by the killing of 11 Israeli athletes and coaches, as well as a West German police officer at the Olympic Village by terrorists on Black September.

“I had just turned 20,” Seales remembered. “Boxing was heavy when we went there. Some of my family, my coach from Tacoma, and Tacoma teammate (and 2-time U.S. Олимпијски)Давеи Армстронг were in Germany. I didn’t know anything at first. I had to get the attention of my parents to let them know not to go there, because there were terrorists with sub-machine guns in the Olympic Village. I was the only American boxer left to fight.”

Seales defeated Bulgarian Angjei Anghhelov, 5-0, in the light welterweight championship to capture an Olympic gold medal, the only member of the U.S. team to do so. His teammates included Armstrong, Duane Bobick, and Olympic bronze medalists Jesse Valdez, Марвин Јохнсон и Ricardo Carreras.

Sugar Ray Seales’s dedication to USA Boxing is second to none,” рекао Цхрис Цуглиари, Директор УСА Алумни бокса. “His pride, patriotism, and devotion to helping our next generation of champions is what makes him such an inspiring figure.”


Америчко удружење бивших боксера

Створен да се бори за живот, обострано корисни односи између УСА Бокинг-а и његових бивших ученика, –боксери, званичници, тренери и љубитељи бокса — Алумни удружење повезује генерације шампиона, надахњујући и враћајући будућим шампионима у боксу УСА Бокинг, у и ван ринга.

Америчко удружење бивших боксера отворено је за све који воле љубав према боксу и желе да остану повезани са аматерским боксом. Члановима је омогућен приступ широком спектру специјалних догађаја које организује Алумни Ассоциатион, укључујући и годишњи пријем Куће славних у Удружењу бивших боксерских савезника САД.

Да се ​​придружи Алумни удружењу, једноставно се региструјте на алумни@усабокинг.орг За $40.00 годишње чланарина. Нови чланови добиће мајицу, привезак за кључеве и е-новчаник.


Seales turned pro in 1973, winning an 8-round unanimous decision over Gonzalo Rodriguez у Тацома. “Sugarman” won his first 21 про туче, until he lost a 10-round decision to 14-0 middleweight prospect and future Hall of Famer Marvin Hagler. Две туче касније, Seales fought Hagler in Tacoma to a 10-round draw (99-99, 99-99, 98-96).

“Everybody wanted a shot at the Olympic gold medalist,” Seales explained.” I went to Boston and we fought in a TV studio (WNAC). It was freezing in there. I was shivering when I went into the ring, Marvin came out dripping sweat. I knew I was losing after seeing that, but I hung with him and went the distance (10 метака). I was having management problems and three months later I fought Hagler again, only this time at home in Tacoma. I beat him but it ended in a 10-round draw. He knows I beat him!”

Seales completed his trilogy with Hagler, but it was five years later, when Hagler was 42-2-1 and avoided by most of the world’s top middleweights. “I was the USBA (United States Boxing Association) and North American Boxing Federation (НАБФ) middleweight champion and Hagler needed to win a title to get a world title shot,” Seales noted. “I lost our third fight in the first round, but that’s the only thing shown on television in our three fights. We were two left-handers, but he switched to right-handed, and he caught me with a hook. I got paid and they bought him a world title fight.”

Seales has coached two different amateur teams in Indianapolis during the past 11 године, победа 10 Golden Gloves team championships, and he’s still in charge in Indy of Team IBG.

After he retired in 1984 after suffering detached retinas in both eyes, Seales was introduced in Las Vegas to Sammy Davis, Јр. (на слици испод), who paid Seales’ $100,000 medical bill for his damaged eyes. Davis had lost his left eye in a 1952 car accident



“I’m a teacher,” Seales concluded. “I see the way that so many boxers want to fight likeФлоид Маивеатхер. Their head is tilted, they can’t throw a jab. I teach them to have the right foot behind the left (for a right-handed boxer), and to walk in straight, not tilted or peaking. Heel toe, heel toe every time you pivot is your stance.

“My advice for the boxers who hope to compete in the 2020 Olympics is to focus on what you’re doing and listen to how to get it done. What I really want to do is to coach the USA Olympic Boxing Team 2024.”

ИНФОРМАЦИЈЕ:
ввв.усабокинг.орги
Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни
Инстаграм: @УСАБокинг
бокс, САД Бокс

RIP – NEVER FORGET!

Оставите коментар

40тх anniversary of tragic airplane crash in Poland

22 members of Team USA Boxing perished

ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Март 14, 2020) – One of the darkest days in American sports history occurred 40 years ago today, when Polish Airlines flight #7 that had departed John F. Kennedy Airport in New York City crashed a half-mile from Okecie Airport in Warsaw, Пољска.
 
Све 87 passengers died, укључујући 14 boxers and eight officials on the USA Boxing team, due to a disintegration of a turbine disc in one of the plane’s engines that ultimately failed.
 
Team USA was traveling to Poland to compete in two international amateur boxing dual events. The average age of the 14 boxers was only 20 ½, ranging from 27-year-old Walter Harris to 16-year-old Byron Payton.
 
The potential Olympic dreams of the 14 boxers were destroyed in the horrific accident. Although most of the boxers were still in their developmental stage, outside of prospective medal challenger Lemuel Steeples, each member aspired to represent the United States in the 1980 Olympic Games in Moscow. (The United States eventually led a boycott of the 1980 Olympics because of the Soviet-Afghan War.)
 
“I remember coming home from my boxing gym on March 14, 1980 and hearing the news of the plane crash on the evening news,” stated USA Boxing Executive Director Mike McAtee.
 
“As an aspiring Olympic-style boxer I was shocked and felt a sense of loss like every American boxer, coach and official. Today we are reminded that life is precious, and every day is a blessing. On behalf of USA Boxing’s Board of Directors, 48,000 боксери, coaches and officials and the national office staff we remember the 1980 USA Boxing Team Members and Staff. Please keep them, their families and the worldwide Olympic-style boxing family in your thoughts and prayers.”
 
“Down But Not Out… Lost But Not Forgotten”

USA Boxing Head Coach Billy Walsh remembers the crash to this day. “I remember it well, as I was a 16-year-old dreaming of the Olympics,” said Walsh. “It was massive news in Europe, a big tragedy with some of the world’s best boxers and staff wiped out. We lost a generation of great fighters, and most importantly loved ones.”
 
Patricia Chavis was only seven years old when she learned her father, Sgt. Elliott Chavis, had perished in the crash. She was playing outdoors with friends when she noticed a lot of people crying as they entered and left her home. Her mother called her inside, sat her down with people watching, and said that her father wasn’t coming back because he had been killed in a plane crash.
 
“She asked me if I understood and I did, because we had recently lost my great grandmother and paternal grandfather,” an emotional Patricia explained. “I went back outside and told my friends. They were a little older and they didn’t understand why I hadn’t stayed inside with family. It didn’t really hit me that my dad wasn’t coming home until my teenage years. I remember sitting in bed and writing letters to him.
 
“Every year still affects me every March. We usually have a family dinner with my mom and grandchildren. They listen to stories about a man they never met. He’s buried in South Carolina and we’ve laid flowers on his grave. Every year on March 14тх it brings back memories and we celebrate his life.”
 
Sgt. Chavis, who died at the age of 25, was stationed at Ft. Bragg (НЦ), where he learned to box. Био је члан од 118тх Military Police Company and during his boxing career, the light heavyweight was All-Army and All-Southeastern.
 
“My parents married young,” Patricia continued. “My mom told me he was always athletic. He played football and was a pole vaulter on the track team in high school. But I didn’t know anything about his boxing until we went to a reunion at Ft. Bragg. Around the 30тх anniversary I got in touch with some of his Army buddies when I saw on Facebook that they were having a reunion. I went there with my mom and listened to stories they told me about his boxing career. I found it so interesting because I hadn’t known about that. There are quite a few memorials I’ve seen on Facebook and I try to get in touch with other family members (of her father’s teammates who died in the crash). We’ll never forget!”
 
Below is a complete list of the 1980 У.С. Boxing Delegation who died in the aforementioned plane crash in Warsaw:
 
 
The 1980 United States Boxing Delegation to Warsaw, Пољска, Март 14, 1980
 
BOXERS

Kelvin Anderson                    
        Heavyweight Hartford, ЦТ
Elliott ChavisLight Heavyweight U.S. Војска / Ft. Bragg, НЦ
Walter HarrisLight Heavyweight San Francisco, КАО ШТО СУ
Andrea McCoyМиддлевеигхт
         New Bedford, Мр
Byron PaytonLight Middleweight Troup, ТКС
Chuck RobinsonLight Middleweight Port Townsend, ВА
Paul PalominoВелтер категорија
         Westminster, КАО ШТО СУ
Lemuel SteeplesLight Welterweight St. Луис, МО
Byron Linsay
             Light Welterweight San Diego, КАО ШТО СУ
Gary Tyrone ClaytonЛак
          Филаделфија, ПА
Jerome StewartХеавивеигхт
      У.С. Морнарица / Пратите УСА Бокинг на друштвеним мрежама да бисте били у току са тренинзима и вестима о Олимпијском квалификационом тиму., ВА
George PimentelФливеигхт
           Elmhurst, НИ
Lonnie YoungФливеигхт
            Филаделфија, ПА
David RodriguezLight Flyweight
   Пратите УСА Бокинг на друштвеним мрежама да бисте били у току са тренинзима и вестима о Олимпијском квалификационом тиму., КАО ШТО СУ

OFFICIALS

Joseph F. Bland
       Team Manager High Point, НЦ
Col. Bernard CallahanReferee/Judge
      Carlisle, ПА
Тома “Sarge” ЏонсонТренер
  Indianapolis, ИН
John Radison
             Referee/Judge
      Ст. Луис, МО
Junior Robles
           Assistant Coach National City, КАО ШТО СУ
Steve Smigiel
             Interpreter
           Boca Raton, Флорида
Delores Wesson
       Team Assistant
  Ocean Springs, МС
Др. Ray Wesson
        Team Physician Ocean Springs, МС
            

Idi nawww.USABoxing.org to watch a short video tribute
 
Memorial messages and letters of condolence were sent from friends and boxing organizations from around the world, including U.S. Secretary of State Cyrus Vance, Executive Director Col. П. Don Miller, Montana AAU, Oklahoma Boxing Association, Amateur Basketball Association of the USA, Salina Boxing Team, South Texas AAU, У.С. Ратно ваздухопловство, У.С. Diving, У.С. Swimming, Wisconsin AAU, Wrestling Division of AAU, National AAU Boxing Committee, National AAU, Florida Boxing Commission, Hawaii AAU, У.С. Soccer Federation, Jacksonville (Флорида) Sports and Entertainment Commission, Georgia Amateur Boxing Association, WSOC Television, Alleghany Mountain Association, У.С. Olympic Training Center, Mack Truck, Инц, Southwestern AAU Boxing Commission, У.С. Olympic Committee, West Nally Group, Charlotte Motor Speedway, AAU Regional Coordinator, Council of Social Work Education, National Rifle Association of America, and Davidson County Department Boxing Team,
 
Also from the Greek Boxing Federation, Mexican Boxing Federation, New Zealand Boxing Association, Canadian Amateur Boxing Association, Nova Scotia Branch of Canadian Amateur Boxing Commission, Ontario Boxing Association, Ambassador of Poland, Polish Boxing Association, AIPS Boxing Commission, Canadian Amateur Boxing Association, Heretaunga Boxing Club of New Zealand, International Bobsled and Tobogganing Federation, Italian Boxing Federation, LOT Polish Airlines, La Crosse Amateur Boxing Club, Polish Olympic Committee, АИБА, Champion D’Afrique Magazine, African AIBA Board and Tunisian Boxing Federation, Venezuelan Boxing Federation, German Amateur Boxing Federation, Amateur Boxing Federation of England, Israel Sports Federation, Portuguese Amateur Boxing Federation, Romanian Boxing Federation, Rotunda A.B.C., Amateur Boxing Federation of Thailand, National Advertising Benevolent Society, Turkey Boxing Federation, AIBA France, El Salvador Boxing Federation, German Democratic Republic Boxing Association, Danish Amateur Boxing Union, Guatemalan Amateur Sports Federtion, Israel Olympic Committee, Oceana Boxing Federation, Nigeria Boxing Association, Old Actonian Association Amateur Boxing Club, Seychelles Amateur Boxing Federation, Council of Ministers of Cuba, Hungarian Boxing Federation, Norwegian Amateur Boxing Association, International Amateur Boxing Association, Claridad, Peru Amateur Boxing Association, Dominican Republic Department of Education, Health and Recreation, Panamanian Boxing Federation, Head of the Cuban Interests Section.
 
У 1984 a statue was dedicated to the USA Boxing Team members who died in Warsaw was placed on the training grounds in Colorado Springs. Names of the 23 members of Team USA are inscribed on the memorial.
 
ИНФОРМАЦИЈЕ:
ввв.усабокинг.орг
Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни
Инстаграм: @УСАБокинг
Фацебоок: /УСАБокинг

бокс, САД Бокс

Један од најбољих свих времена .... 1988 Освајач сребрне олимпијске медаље Риддицк "Биг Дадди" Бове

Оставите коментар

ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Март 9, 2020) - По било којим стандардима, У.С. Олимпијац и бивши јединствени светски шампион у тешкој категорији Риддицк "Биг Дадди" Бове је несумњиво један од свих највећих боксера, аматер и професионални.

Рођен и одрастао у злогласном делу Бровнсвилле-а у Бруклину, Њујорк, која је такође изнедрила колеге светских шампиона у тешкој категоријиМајк Тајсон иСханнон Бриггс, Бове је почео да боксује у 13 у теретани боксерског савеза Бедфорд-Стуивесант.

„Желео сам да урадим свеМухамед Али учинио,”Бове је објаснио зашто се бавио боксом. „Био је мој идол. Желео сам да се придружим маринцима, али заљубио сам се у бокс и остао у њему. Заборавио сам на маринце “.

Бове је развио свој занат и постао изванредан боксер, састављање 104-18 аматер запис, истакнут његовим контроверзним наступом на сребрној медаљи на 1988 Олимпијске игре у Сеулу, Јужна Кореја.

Четвороструки шампион Њујоршких златних рукавица, Бове је такође заузео највише почасти на 1986 Светско првенство за јуниоре, заједно са бронзаном медаљом на 1987 Пан Америцан Гамес, упркос борби у свом последњем мечу са преломљеном руком коју је скривао од својих тренера.

Бове је имао ривалство саРоберт Салтерс, са којим је поделио четири шибице, али је победио Салтерса, 3-2, у У.С. Бок-офф за квалификовање за 1988 Амерички боксерски олимпијски тим. Укључили су и његове олимпијске саиграчеРои Јонес, Јр., Раи Мерцер, Кеннеди МцКиннеи иАндрев Маинард.

Контроверзни окруживао своју борбу на олимпијском првенству против будућег светског првака у тешкој категорији, Канадски супертешкаш Леннок Левис, који се кући вратио са златном олимпијском медаљом. Током његове борбе са Луисом, Бовеу је одузет поен за кундак главе „духа“ који се никада није догодио, а судија је Бовеу дао пар спорних осам тачака, од којих је последња резултирала заустављањем борбе у Левисову корист.

„Ту борбу никада није требало зауставити,- прокоментарисао је Бове. „Још увек сам срећан због освајања сребрне медаље. Још увек је имам. А онда сам постао професионалац. Моја мајка је имала 13 деца и желео сам да обрадујем своју мајку. Хтео сам да јој купим кућу. То ме је инспирисало да боксам. "

„Бове-ов аматерски и професионални успех учинио га је познатим међу америчким бившим боксерским студентима,", Рекао јеЦхрис Цуглиари, Директор америчке асоцијације боксачких боксера. „Његова комбинација моћи и вештине, заједно са његовим легендарним биткама са осталим америчким бившим боксерским бившим професионалцима, га успоставља као једног од највећих бораца које је УСА Бокинг икада произвео. “

Америчко удружење бивших боксера

Створен да се бори за живот, обострано корисни односи између УСА Бокинг-а и његових бивших ученика, –боксери, званичници, тренери и љубитељи бокса — Алумни удружење повезује генерације шампиона, надахњујући и враћајући будућим шампионима у боксу УСА Бокинг, у и ван ринга.

Америчко удружење бивших боксера отворено је за све који воле љубав према боксу и желе да остану повезани са аматерским боксом. Члановима је омогућен приступ широком спектру специјалних догађаја које организује Алумни Ассоциатион, укључујући и годишњи пријем Куће славних у Удружењу бивших боксерских савезника САД.

Да се ​​придружи Алумни удружењу, једноставно се региструјте наалумни@усабокинг.орг За $40.00 годишње чланарина. Нови чланови добиће мајицу, привезак за кључеве и е-новчаник.

Са легендарним тренеромЕди Футцх у свом углу, Бове је постао први истински уједињени светски шампион у тешкој категорији, освајањем насловног појаса за сва четири призната главна санкциона тела: ВБЦ, ВБА, ИБФ и ВБО.

Бове се пензионисао са невероватним 43-1 (33 КОс) про рецорд. Имао је 5-1 (4 КОс) ознака у борбама за светске титуле, 7-1 (5 КОс) наспрам прошлих светских првака у тешкој категорији као што јеЕвандер Холифиелд (двапут), Пинклон тхомас, Тони Туббс, Бруце Селдон, Мицхаел Докес иХербие Хиде.

Бове се касније осветио за усамљени професионални губитак од Холифиелда, победивши у две од три борбе са „Реал Деал-ом“.

„Веома сам задовољан својом професионалном каријером,”Додао је Бове. „Победио сам Холифиелд два пута и мислим да је требало да буде три. Нисам болни губитник, али био сам светски шампион у тешкој категорији. Како је победио у тој борби? Изазивач треба да одузме појас шампиону, а он то није учинио. Мислио сам да сам победио бодом, у најгорем случају, можда је требало да буде нерешено, али нисам смео да изгубим борбу. Постао сам први који је икада нокаутирао Холифиелда. Моја професионална каријера није била лоша. Наставио сам вредно да радим и постао двоструки светски првак у тешкој категорији. “

Сада 51 и живи у Мериленду, Бове има неколико савета за америчке боксере који покушавају да се квалификују за 2020 Тим САД боксерски олимпијски тим.

„Само не размишљај о томе,”Нагласио је Бове, звучи као Никеова реклама. "Само уради! Успело ми је. Појавио сам се и нисам размишљао о томе. И увек завршите снажно “.

Риддицк "Биг Дадди" Бове, који је примљен у Међународну боксерску кућу славних 2015, оставио трага у аматерском и професионалном боксу. Нико то никад не може одузети крупном момку из Бровнсвиллеа.

ИНФОРМАЦИЈЕ:

ввв.усабокинг.орги

Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни

Инстаграм: @УСАБокинг

Фацебоок: /УСАБокинг

О САД БОКСУ:  Мисија УСА Бокинг-а биће да омогући спортистима и тренерима Сједињених Држава да постигну трајну такмичарску изврсност, развијати карактер, подржати боксерски спорт, и промовишу и развијају бокс у олимпијском стилу у Сједињеним Државама. Одговорност УСА Бокинг-а није само производња олимпијског злата, али и надгледати и управљати свим аспектима аматерског бокса у Сједињеним Државама.

бокс, Олимпијске игре, САД Бокс

1988 Освајач златне олимпијске медаље "Немилосрдни" Раи Мерцер осврће се на своје олимпијско искуство

Оставите коментар

ЦОЛОРАДО СПРИНГС, Круг. (Фебруар 11, 2020) - Тридесет две године након што је освојио златну олимпијску медаљу, „Немилосрдни“ Раи Мерцер радо се сећа свог олимпијског искуства као прошлог месеца. Мерцер, који је једини амерички шампион у тешкој категорији који је нокаутирао све своје олимпијске противнике, је постао светски првак у тешкој категорији као професионалац за нашег „тешкаша у двојци“.

За Мерцера, све је почело у Немачкој, где је његов САД. Војска је имала седиште. Пружена прилика да се избегне 30-дневна теренска вежба, Мерцер је прихватио понуду да служи као спаринг партнер за боксерског првака у тешкој категорији. Упркос томе што никада раније нисам ставио пар рукавица, Мерцер је брзо учио и био је природно јак, и он се брзо развио у 1985 У.С. Шампион војске и интер-службе у тешкој категорији.

Програм спортиста светске класе (ВЦАП), у коме квалификовани спортисти имају прилику да редовно тренирају за Олимпијске игре, didn’t exist back then, nor the Olympic qualifier rules of today. Mercer defeated future world heavyweight championТомми Моррисон in the opening round of the 1988 Olympic Trials and another future world heavyweight titlist, Michael Bentt (5-0) in the championship final. At the 1988 USA Olympic Box-offs at famed Caesars Pala

ce in Las Vegas, Mercer won a split decision (3-2) over Bentt, but Mercer had already qualified to fight in the Olympic Games by being the U.S. Armed Forces champion.

“When I was in the Army, I had to win in the service, maintain things, and go to the next step,” Mercer remembered. “I had to beat some good fighters on my way to the Olympics, and I was in the best shape of my life. There was more discipline in the amateurs than the professional ranks. Последња година пре Олимпијских игара, Напустио сам своју кућну јединицу, много путовао да се бори, и остао у кући мог тренера уместо да живи у касарни.

Мерцер је ушао у историју 1988 Олимпијске игре у Сеулу, Јужна Кореја, када је постао и остао једини олимпијски шампион у тешкој категорији из Сједињених Држава који је нокаутирао сву четворицу својих противника:  Рудолф Гавенциак (Чехословачка - РСЦ3), Луиги Гаудиано(Италија - КО1), Арнонд Васндерлиде (Холандија - РСЦ2) иДобар Хиун-Ман (Јужнокорејски - КО1).

„Знао сам да у финалу морам да нокаутирам Јужнокорејца,”Мерцер је признао. „Само сам желео да учиним оно што сам могао да будем златни олимпијски медаља. Мислим да нисам користио ударац.

„Освајање златне олимпијске медаље за мене је резултирало великим променама. Постала сам позната личност, име домаћинства, и омогућило ми је да зарађујем као професионалац. Најбоља ствар која ми се догодила је освајање олимпијске златне медаље, чак и више од освајања светске титуле као професионалац. Ништа у поређењу са освајањем златне олимпијске медаље. Остварила сам свој сан. Никада нисам сањао да ћу постати професионалац, све док нисам освојио златну медаљу.

„Било је заиста важно освојити ту златну медаљу. Борио сам се срцем; није било новца, прославили тако тешко те ноћи (након освајања златне медаље) да сам изгубио медаљу на неколико сати. Мој сан се остварио, руке су ми се тресле, и изгубио сам медаљу. Каква ноћ!"

Мерцер нуди чланове 2020 Амерички боксерски тим за олимпијске квалификације само један савет, "Наставимо да се боримо, следите свој сан и направите тај последњи корак. “

Mercer, who was born in Jacksonville, Флорида, made his much-anticipated pro debut in 1989, заустављањеJesse McGhee in the third round of their fight in Atlantic City. “Merciless” won his first 18 про туче, including a ninth-round knockout ofFrancisco Damiani, followed by a successful defense against Morrison, who was stopped in the fifth round.

During his 19-year pro career, Mercer compiled a 36-7-1 (26 КОс) запис, defeating four world champions in Damiani, Моррисон, Тим Видерспун иOssie Ocasio.  Five of his eight career losses were to world champions: Леннок Левис, Владимир Кличко,Ларри Холмес, Евандер Холифиелд иСханнон Бриггс. 

“Ray represents everything that makes USA Boxing proud,", Рекао јеЦхрис Цуглиари, USA Boxing Alumni Association Director. “As an Army veteran, Олимпијске златне медаље, and heavyweight champion of the world, he has demonstrated excellence and professionalism that reflects the best of what USA Boxing has to offer.”

Америчко удружење бивших боксера

Створен да се бори за живот, обострано корисни односи између УСА Бокинг-а и његових бивших ученика, –боксери, званичници, тренери и љубитељи бокса — Алумни удружење повезује генерације шампиона, надахњујући и враћајући будућим шампионима у боксу УСА Бокинг, у и ван ринга.

Америчко удружење бивших боксера отворено је за све који воле љубав према боксу и желе да остану повезани са аматерским боксом. Члановима је омогућен приступ широком спектру специјалних догађаја које организује Алумни Ассоциатион, укључујући и годишњи пријем Куће славних у Удружењу бивших боксерских савезника САД.

Да се ​​придружи Алумни удружењу, једноставно се региструјте наалумни@усабокинг.орг За $40.00 годишње чланарина. Нови чланови добиће мајицу, привезак за кључеве и е-новчаник.

Mercer’s outstanding amateur boxing career also included a classic match-up against Cuban great and three-time Olympic gold medalist, Феликс Савон, at USA vs. Cuba dual match, in which Mercer twice staggered Savon, who survived without suffering additional damage only because the Cuban referee made a questionable intervention that gave his fellow countryman time to recover and a controversial 2-1 победа.

“And he gave me a standing eight-count for no reason,” Mercer added. “I beat that guy and he knows it. We’re still in touch even though he doesn’t speak English. He has a friend translate and we’re in touch on Facebook. We like each other.”

Данас, Mercer is founding a charity at home in North Carolina, which will include free boxing clinics, али, more importantly, вратити заједници и подучавати омладину, посебно они који су малтретирани, вештине које су им потребне за излазак у стварни свет.

Раи Мерцер је два пута у боксу достизао зенит као олимпијски освајач златне медаље и светски шампион у тешкој категорији као професионалац. Није превише отрцано за некога ко заправо никада није желео да боксује.

„Бокс ми је спасио живот,”Закључио је Мерцер. „Не могу да замислим свој живот без бокса, сигурно не би било исто.

ИНФОРМАЦИЈЕ:

ввв.усабокинг.орги

Твиттер: @УСАБокинг, @УСАБокингАлумни

Инстаграм: @УСАБокинг

Фацебоок: /УСАБокинг

О САД БОКСУ:  Мисија УСА Бокинг-а биће да омогући спортистима и тренерима Сједињених Држава да постигну трајну такмичарску изврсност, развијати карактер, подржати боксерски спорт, и промовишу и развијају бокс у олимпијском стилу у Сједињеним Државама. Одговорност УСА Бокинг-а није само производња олимпијског злата, али и надгледати и управљати свим аспектима аматерског бокса у Сједињеним Државама.